Sistem pritiska u biljnom korenu.

Kada je unutrašnji pritisak u ćelijama korena nizi od spoljašnjeg, biljke spolja uzimaju vodu. Drugi način da se to izrazi nalazi se u činjenici   da   one   uzimaju   vodu   spolja   kada   im   je   potrebna.Najznačajniji činilac koji to uspostavlja je veličina pritiska koji voda stvara u korenu. Taj pritisak mora da bude uravnotezen sa spoljašnjim. Da bi se to desilo, biljke moraju da uzimaju vodu spolja kada unutrašnji pritisak opadne. Kada se desi suprotno, kada je unutrašnji pritisak veći od spoljašnjeg, biljka prenosi vodu listovima i tako uspostavlja ravnotezu.

Kada bi nivo vode koja se nalazi u tlu bio malo viši od normalnog, biljka bi neprestano morala da uzimala vodu, zbog toga što na levoj strani moze se videti detaljan plan svih elemenata biljnog transportnog sistema. Koren nosi vodu koju upija iz tla do provodnog snopica, odakle ulazi u provodni sistem stabla. Kroz provodni sistem, voda i hranljive materije putuju kroz stablo metrima navise, neumorno, do najudaljenijih listova. Sistem, koji pocinje od korenja i dospeva do listova, nesumnjivo je proizvod superiornog planiranja. To planiranje, izvan svake sumnje, pripada Bogu. Slika sa strane prikazuje opstu strukturu rastuceg vrha korena i krupni plan korenovih dlacica koje se nalaze odmah iza vrha.

Sa druge strane, kada bi spoljašnji pritisak bio malo nizi, biljna ćelija nikada ne bi mogla da uzme vodu iz spoljne sredine, jer je spoljni pritisak nizak. U takvim uslovima biljka bi morala da odaje vodu da bi odrzavala ravnotezu pritiska. U oba slučaja biljka bi se osušila.

Ovo nam pokazuje da biljni koren sadrzi mehanizam za kontrolu ravnoteze, koji mu omogućava da reguliše nivo pritiska potrebnog u datom trenutku.

Kako koren uzima jone iz zemljišta

]elije koje se nalaze u korenu biljaka biraju određene jone iz tla koje će upotrebiti u svojim reakcijama. Biljne ćelije mogu lako da uzimaju te jone, uprkos tome što je unutrašnja koncentracija nekih jona u biljki hiljadu puta veća od one koja postoji u rastvoru iz zemljišta. Prema tome, to je veoma značajan proces.³²

U normalnim uslovima, prenos materija odigraće se iz oblasti veće koncentracije do oblasti manje koncentracije. Međutim, kao što smo videli, upravo suprotan proces odvija se u korenu koji upija jone iz zemljišta. Zbog toga ovaj proces zahteva značajne količine energije.

Dva faktora utiču na prolaz jona kroz ćelijsku membranu: propustljivost membrane i koncentracija jona sa obe strane membrane.

Ispitajmo ta dva faktora, postavljanjem nekih pitanja o njima. Šta u stvari znači izbor potrebnih elemenata koji vrši biljka između onih koji se nalaze u tlu? Uzmimo prvo koncept "potrebe". Korenova ćelija mora da zna sve elemente koji postoje u biljki, jedan po jedan, da bi zadovoljila sve njene potrebe. Najpre mora da ustanovi koji od svih elemenata, koji su joj poznati, nedostaju u svim delovima biljke i da ih prepozna kao potrebne. Postavimo drugo pitanje. Ako zemljište nije u čistom stanju, drugim rečima, ako postoje drugi elementi pomešani u njemu, šta treba učiniti i kako razlikovati jedan elemenat od drugog.