Helikoptersko seme

Evropski javorovi i sikomore imaju veoma zanimljiv dizajn. Njihovo seme ima jedno krilo koje izrasta samo sa jedne strane.

Savršeni dizajn semena           

Tezina semena i duzina krila su vrlo dobro izbalansirani da se to seme u letu vrti. Sikomore često rastu na relativno izolovanim lokacijama na kojima vetar moze da pruzi značajnu pomoć semenu. Obrtanjem, helikopterska semena mogu da prelaze velike razdaljine, čak i na najmanjem povetarcu.²³

Seme iz mahune drveta Bertholletia, koje raste u Juznoj Americi, posle pada na zemlju ostaje na mestu neko vreme. To seme nema osobine kojima bi privuklo paznju zivotinja. Na primer, nema miris, njegova spoljašnost nije upadljiva, i štaviše, teško ga je slomiti. Da bi se ovo drvo razmnozilo, čaure, u kojima se nalaze orasi, moraju da se izvade iz ljuski i zakopaju pod zemlju.

Međutim, nijedna od ovih teškoća ne predstavlja problem za biljku Bertholletia, jer postoji stvorenje koje deli istu sredinu sa njom i koje moze da prevaziđe sve te nedostatke.

Aguti, glodar koji zivi u Juznoj Americi, zna da se ispod te debele ljuske bez mirisa nalazi hrana. Zahvaljujući svojim prednjim zubima, oštrim kao dleto, aguti lako moze da probije ljusku i dođe do semena. U svakoj ljuski postoji oko 20 oraha. To je količina veća od one koju aguti moze odjednom da pojede. Aguti zato odlaze orahe u svoje dzepove na obrazima, zatim iskopa male rupe koje zatrpava, pošto u njih stavi orahe. Iako se uključuje u taj proces da bi kasnije pronašao i pojeo orahe, aguti srećom nema savršenu memoriju i veći deo semena zaboravljen proklija u novo drvo oko godinu dana kasnije.²⁴ Ovaj sklad naravno nije nastao slučajno. Ova bića nisu otkrila jedno drugo prostim slučajem. Ova bića su stvorena. Ovo dopunjivanje, za koje postoje bezbrojni primeri u prirodi, jeste proizvod superiorne mudrosti. Bog, koji poseduje superiornu mudrost, stvario je oba bića sa svim tim karakteristikama i njihovom simbiotskom vezom.

Seme koje moze da izdrzi sve uslove

Kao po pravilu, reproduktivne ćelije zivih organizama umiru ubrzo pošto napuste sopstvenu prirodnu sredinu. Međutim, to se ne odnosi na biljke. Biljni polen i seme mogu da prezive kilometrima udaljeni od roditeljske biljke. Štaviše, i nije vazno koliko je vremena prošlo od napuštanja roditeljske biljke. Postoji seme koje osta­je vitalno godinama, ili čak stotinama godina.

Biljka Lupine, koja zivi u arktičkoj tundri, predstavlja lep primer za biljno seme koje moze da prezivi dugo vremena. Seme biljke.