HLOROPLAST

U biljnoj celiji postoje razliciti regioni. Svaki region sacinjen je od razlicitih hemijskih supstanci i svaki je precizno postavljen za vrsenje svoje posebne funkcije. Najznacajnija odlika biljne celije izrazena je u sposobnosti da, za razliku od celija drugih zivih organizama, moze da stvara sopstvenu hranu.materijala kao što su minerali i voda, funkcioniše unutar stabljike i korena biljke.
Postoje slozene strukture u okviru svih tih mehanizama, a koji funkcionišu povezani jedni sa drugima. Ako jedan nedostaje, drugi ne mogu da obavljaju svoje zadatke. Kao primer uzmimo biljku kojoj nedostaje samo transportni sistem. Takva biljka ne moze da vrši fotosintezu, jer nedostaju sudovi potrebni za prenošenje neophodne vode. Cak i kada bi biljka uspela da proizvede hranu, ne bi mogla da je transportuje do drugih delova tela  i na kraju bi uginula.
Kao što vidimo, svi sistemi prisutni u biljki moraju da funkcionišu. Bilo kakve greške ili defekti u postojećim strukturama značiće da biljka ne moze da obavlja svoje funkcije i to će izazvati smrt biljke i nestajanje vrste.
Kada te strukture detaljnije i dublje proučimo, uočićemo najslozeniji i savršeni dizajn. Kada razmotrimo i procenimo raznovrsnost biljaka, te jedinstvene strukture izgledaju još upečatljivije. Postoji više od 500.000 vrsta biljaka u svetu. Svaka vrsta poseduje sopstveni plan i odlike karakteristične za tu vrstu. Pored istog savršenog osnovnog sistema pronađenog u svim biljka— ma, postoji i nenadmašna raznovrsnost u tipovima sistema za razmnozavanje, odbrambenim mehanizmima, boji i uređenju. Jedina nepromenljiva odlika u svemu tome jeste činjenica da delovi bilja­ka (list, koren, stabljika) i mnogi drugi mehanizmi, moraju istovremeno i bez defekata da postoje, da bi opšti sistem, telo, mogao da funkcioniše.
Savremeni naučnici pripisuju takvim sistemima "nesmanjivu slozenost". Na isti način na koji motor ne moze da radi ako mu nedostaje jedan deo, odsustvo samo jednog dela kod biljaka, ili jedna funkcionalna greška u bilo kome delu sistema, prouzrokovaće smrt biljke.
Sunceva energija, uhvacena od strane hlorofila u listu, ugljendioksid iz vazduha i voda u biljki, prolaze kroz razlicite procese i koriste se za proizvodnju glukoze i kiseonika. Ovi slozeni procesi ne odigravaju se u fabrici, vec u posebnim strukturama kao sto su one u listu na slici, precnika svega jednog hiljaditog dela metra.
Svi sistemi biljke imaju tu odliku nesmanjive slozenosti. Slozeni sistemi, koji svi moraju da budu prisutni u isto vreme, i ta neverovatna raznovrsnost, navode na pitanje: "Kako su se ti savršeni sistemi biljaka pojavili?"
Postavimo ponovo neka pitanja da bi smo odgovorili na to. Razmislimo o tome kako je nastalo funkcionisanje najznačajnijeg i najpoznatijeg mehanizma kod biljaka, fotosinteze, i transportnog sistema povezanog sa njim.