Cevčice floema, koje nose hranljive supstance, sastoje se od dve različite vrste ćelija. To su sitaste ćelije, kroz koje se transportuju hranljive materije, i ćelije pratilice. Obe vrste ćelija su izduzene i potpuno različite po strukturi od ćelija ksilemskih cevčica. Ova razlika jasno se moze videti kada se ispita njihova struktura. Obe vrste ćelija floema imaju izuzetno tanke zidove. To su, takođe, zive ćelije. One u cevčicama ksilema su mrtve.

Istrazivanja sitastih ćelija, koje izgrađuju cevčice floema, otkrila su da im nedostaje jedro. To je veoma zanimljivo, jer je jedro mesto u kome je sakrivena celokupna informacija potrebna da bi ćelija funkcionisala. Sitastim ćelijama nedostaje jedro, jer bi tako veliki predmet u svakoj ćeliji ometao tok hranljivog rastvora. Tu preuzimaju ulogu ćelije pratilice: ćelije pratilice sadrze veoma guste citoplazme i velika jedra, i to su, u stvari, sestrinske ćelije sitastih ćelija sa kojima su povezane.

Postoji detaljan plan u transportnim sistemima biljaka. Funkcija svake ćelije, a time i struktura, je različita. Imajući u vidu sve ove detalje, postavlja se pitanje kako one mogu biti smeštene u tako malom prostoru.

Nije moguće da je takav sistem slučajno nastao. Taj sistem je rezultat specijalno pripremljenog planiranja. Da bi smo shvatili da takav slozeni i jedinstveni sistem nije mogao slučajno da nastane, postavićemo neka pitanja.

Kojom metodom je mogao da nastane razvoj o kome smo govorili, drugim rečima, da ćelijska jedra budu odsutna samo u tom tipu ćelija? Kako su slučajnosti mogle da odluče o dodeli jedra samo određenim ćelijama? Recimo da su tako odlučile: u takvoj situaciji, da li je struktura koja je u pitanju, mogla da nastane čekajući na slučajnosti hiljadama i milionima godina? Na ovo pitanje treba obavezno   definitivno   odgovoriti:   Svakako   da   nije   moguće.   Ako razmišljamo, mozemo to i da uočimo. Šta bi se dogodilo kada bi ćelije floemskih cevi imale jedra? U tom slučaju, biljka bi uginula prvi put kada bi se pojavila neka smetnja. To bi značilo nestanak biljke, a zbog toga, ubrzo potom, i nestanak cele vrste. Ako razmotrimo taj sistem, koji je prisutan u svim biljkama na svetu, postaće još jasnije da transportni mehanizmi kod biljaka nisu mogli slučajno da nastanu. Kao što smo videli, te cevčice morale su da poseduju sve svoje osobine od trenutka nastanka pa do danas. Nije moguće da su se biljke razvijale tokom vremena.

Štaviše, ne bi bilo dovoljno da je i ravnoteza, u tako slozenom i savršenom sistemu, slučajno nastala, jer se kod biljaka svake godine razvijaju nove ksilemske i floemske cevčice. Sistem, sve njegove strukture, odlike karakteristične za njega, naročite ćelijske strukture, brzina funkcionisanja sistema i drugi detalji, obnavljaju se svake godine, a da se ništa pogrešno ne dogodi.

Nasuprot transportu vode, ćelije koje se koriste u transportu hranljivih materija su zive. Šta je uzrok toj razlici?

Jedna od najznacajnijih osobina transportnog sis­tema kod drveca je rad transportnih cevcica, sacinjenih od odgovarajucih celija za prenos materija prilikom ovog slozenog procesa. 

 Znacajna odlika ovog sistema kod biljaka sastoji se u godisnjoj obnovi i ksilemskih i floemskih cevcica. 
Svi elementi koji ostvaruju vezu korena i listova svake godine savrseno se obnavljaju